Rotarijanstvo kod nas

Prvi Rotari klub u nas osnovan je 1928. godine u Beogradu. Godine 1939, u Kraljevini Jugoslaviji delovalo je 34 kluba, od kojih 15 na teritoriji današnje Srbije. Zbog tako velikog broja klubova, od 1932. godine Jugoslavija je posedovala poseban Distrikt (tj. teritorijalnu organizaciju sa određenom samoupravom), a dva naša istaknuta rotarijanca (dr Milan Stojadinović i ing Edo Marković) su bili i direktori međunarodne Rotari organizacije. Pri tome dr Milan Stojadinović je bio član Odbora direktora RI u rotarijanskoj 1934/35 godini.

Marta 1941. godine ocenjeno je da razbukatavanje rata u Evropi više ne omogućava regularno delovanje Rotari klubova, pa je doneta odluka o obustavljanju rotarijanskih aktivnosti. Posle rata, iako rad rotari klubova nije nikada formalno bio zabranjen, ostalo je veoma malo živih predratnih rotarijanaca, a izvesni elitizam koji je ovoj organizaciji pripisivan, nije bio u skladu sa tada važećom ideologijom i demagogijom novog društva.

Godine 1989. formiran je u Beogradu Inicijativni odbor za reosnivanje Rotari kluba Beograd čiji je predsednik bio Dragan Brajer, a sekretar dr Petar Rakin. R.K. Beograd je primljen u međunarodnu organizaciju Rotarija 8. maja 1992. godine, u okviru Distrikta 1910 koji je obuhvatio južne regione Austrije, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku i SR Jugoslaviju.

Prva polovina 1994. godine donela je bitnu izmenu utoliko što je Jugoslavija izdvojena iz dotadašnjeg Distrikta, i proglašena Specijalnom zonom širenja rotarijanstva, pod direktnom ingerencijom Predsednika međunarodne organizacije rotarijanaca, za čijeg je predstavnika imenovan ugledni švajcarski rotarijanac g. Jorg Čop. Time je ubrzana procedura ozvaničenja reosnivanja Rotari klubova Zemun i Novi Sad, a svečanost  dodele «Čartera» je obavljena 24. i 25. februara 1995 godine u Beogradu za sva tri kluba istovremeno. To je bila formalna potvrda obnove rada ovih klubova i njihove bogate tradicije.

Rotary pokret

Rotari je organizacija poslovnih ljudi, profesionalaca udruženih širom sveta u cilju pružanja humanitarne pomoći, podsticanja visokih etičkih standarda u svim profesijama i unapređenja dobre volje i mira u svetu.

Prvi rotari klub je osnovan 1905. godine u Čikagu (SAD), osnivačem se smatra Pol Haris, koji je 1910. postao prvi predsednik Rotari Internacionala kao međunarodne organizacije.

Danas Rotari Internacional predstavlja jednu od najvećih i najznačajnijih nevladinih organizacija u svetu, to je organizacija koja ima i svoju stolicu u Ujedinjenim nacijama; izdvaja ogromna sredstva kao donacije svojih članova za različite humanitarne projekte, od kojih je najvažniji projekat iskorenjivanja poliomijelitisa (dečje paralize) u celom svetu koji već više od nekoliko decenija realizuje sa Svetskom zdravstvenom organizacijom – Rotari je najveći svetski privatni donator u ovoj akciji koja podrazumeva nabavku vakcina, njihovu distribuciju, davanje, osnivanje laboratorija…

U svetu danas ima skoro 33.000 rotari klubova u 200 zemalja i u njima je aktivno preko 1,2 miliona rotarijanaca.

U Srbiji trenutno postoji skoro 50 rotari klubova, od toga u Beogradu desetak, u većim gradovima po dva-tri, u Valjevu jedan.

Šta je cilj Rotarija ?

Pravni savet ROTARY INTERNATIONAL je 1989. god. proglasio slogan “NESEBIČNO SLUŽITI” za osnovni moto rotarija s obzirom da on najpotpunije izražava filozofiju nesebičnog volonterskog služenja.

Spremnost na službu u svakodnevnom životu podrazumeva:

• Negovanje prijateljastva kao otvaranja mogućnosti da budemo drugima od koristi;
• Priznavanje visokih etičkih načela u privatnom i profesionalnom životu, kao i vrednosti svake delatnosti korisne za zajednicu;
• Pružanje odgovorne i svesne podrške u privatnoj, poslovnoj i javnoj delatnosti svih rotarijanaca;
• Negovanje dobre volje radi sporazumevanja i u službi mira među svim narodima, kroz svetsku zajednicu muškaraca i žena, sjedinjenih u idealu služenja drugima kroz svetsku zajednicu ljudi, povezanih u idealu služenja drugima.

Četiri rotarijanska test pitanja?

• Da li je to istina ?
• Da li je to pošteno za sve učesnike ?
• Da li će se time unaprediti prijateljstvo i dobra volja ?
• Da li će služiti na dobrobit svih učesnika ?

Četiri avenije Rotari služenja?

Cilj Rotarija je unapređivanje i produbljivanje ideala služenja u četiri osnovna pravca: u klubu, profesiji, zajednici i međunarodnom služenju.

• Služenje u klubu

Služenje u klubu su sve aktivnosti kroz koje rotarijanci doprinose uspehu i besprekornom funkcionisanju svog kluba (prisustvo, aktivno angažovanje u projektima, saradnja u upravnom odboru i klubskim komisijama, plaćanje članarine, sudelovanje u rotarijanskim manifestacijama itd.).

• Služenje u profesiji

Obaveza svakog nosioca funkcije profesionalne klase u Rotariju je da drugima približi svoj ideal služenja u poslu i profesiji. Tako što se razgovara sa mladim ljudima zainteresovanim za svoju profesionalnu karijeru o svojim iskustvima, pa mogu isticati mogućnost služenja u svakoj profesiji.

• Služenje u zajednici

Služba prema zajednici obuhvata sve napore Rotarijanaca koji doprinose poboljšanju kvaliteta života ljudi u sopstvenoj okolini. Ima klubova koji osnivaju pododbore za kvalitet života, razvoj života u zajednici, zaštiti čovekove sredine itd. Klubovi bi trebalo da utvrde postojeće probleme i potrebe za životom u zajednici (bez ograničenja na područje kluba). Ukoliko se nijedna druga organizacija ne bavi postojećim problemom, onda klub treba da se prihvati tog problema i započne akciju u korist zajednice.

• Međunarodno služenje

Sve ono što rotarijanci preduzimaju da bi olakšali sporazumevanje među narodima, dobru volju i mir u svetu, tako što će upoznati ljude iz drugih zemalja kao i njihovu kulturu, običaje, dostignuća, nastojanja i probleme.

Rotary fondacija

Rotari Fondacija je fondacija od opšte koristi koja pomaže realizaciji humanitarnih projekata namenjenih ljudima u nevolji širom sveta i koja dodeljivanjem stipendija posreduje u međunarodnoj razmeni studenata, nastavnika i drugih profesionalaca. Cilj Fondacije jeste da takvim humanitarnim i obrazovnim programima doprinese sporazumevanju u svetu i svetskom miru.

Osoba koja priloži 1.000US Dolara, odnosno protivvrednost u nacionalnoj valuti ili ona u čije ime se da taj doprinos, dobija titulu ”Paul Harris Fellow”.

Oblasti u kojima Fondacija deluje:

• Stipendije (za studente na redovnim studijama, za profesionalno usavrašavanje, za novinare kao i nastavnike defektologe),
• Rotarijanci dobrovoljci,
• Razmena studijskih grupa,
• Prilozi za specijalne akcije,
• Prilozi za zdravstveni i humanitarni program odnosno program za ljude pogođene glađu,
• Stipendije za usavršavanje univerzitetskih nastavnika
• Kampanja polio-plus,
• Rotarijanski forum mira.

Polio Plus  je program Fondacije putem kojeg sva deca treba da se zaštite od poliomelitisa (dečje paralize). Ovaj program stavlja na raspolaganje dovoljno vakcina za kampanju koja treba da traje pet godina.